Folyóiratok

Kalangya, II. évfolyam (1933. május) 5. szám, 289–360. p.

Mađarski književnici u Jugoslaviji pozdravljaju bratskom ljubavi sre književnike, koji se sastaju na kongresu Pen Kulba u Dubrovniku. Anche noi siamo scrittori, iako u malom broju, bez svetlih imena, ali ipak u ovoj državi pored naše jugoslovenske braće i mi sanjarimo, stvaramo, i mi želimo da budemo neimari jedne lepše i bolje budućnosti,

Madjari u Jugoslaviji jesu većinom siromašni ratari, obrtnici i radnici, čije kulturne potrebe ne mogu biţi velike. Madjari na ovoj teritoriji nisu nikad živeli sarnostalnim kulturnim životom. Budimpešta je bila u neposrednoj blizini i možda nijedan deo bivše Madjarske nije stajao toliko pod centripetalnim kulturnim uplivom. glavnog grada, kao baš Bačka i Banat, koji su poştali sastavni delovi Jugoslavije. Pored društvenih prilika i poslednja okolnost mnogo je sprečavala, da jugoslovenski Mađari stvore samostalnu literaturu, i naročito kulturni život, koji najbolje odgovara uslovima života i promenjenih prilika.

Prvi, ozbiljan, samosvestan korak bilo je pokretanje literarne revije »Vajdasági Írás« godine 1928. Ova revija stvorila se zadatak, da osnuje samostalnu mađarsku literaturu, da prekine sve veze sa bivšim peštanskim centralizmom i da se u prvom redu pozabavi sa našim narodom, sa njegovim problemima, bolovima i željama. O našem narodu - narodu! Ovaj je zadatak bio vanredno smion, kad se uzme u obzir, da je trebalo porušiti stare, zarđale predrasude i slomiti ideale u dušama pisaca i čitaoca. Uspelo nam je, da se lagano približimo cilju, jer smo uvideli, da uzalud pripadamo u redove radnika univerzalne mađarske literature, naš rad imaće samo onda prava opstanka, ako postanemo samostalni, ako se otcepimo od ideala prošlosti, ako živimo u sadašnjici i ako se obraćamo našem narodu i našoj zemlji.

»Vajdasági Írás« postojao je nažalost svega dve i po godine, naša je publika u ono vreme prihvatila sa malo razumevanja ovu reviju sa novim ciljevima, ali ovaj evolucioni tok, koji je »Vajdasági Írás« pokrenuo, nije zastao. Literatura sputana je doduše u okvir dnevnih listova, ali boja i vazduh [295] radova znatno se promenuo, svuda se osećalo, da je zakucao nov život.

Prošle godine pokrenuli smo našu drugu literarnu reviju »Kalangya«. Istim smerom i stopama »Vajdasági Írás«-a, ali sa više vere i samopouzdanja, sa povećanom književničkom gardom i sa sve većim razumevanjem naše čitalačke publike. Pojavili su se novi talenti i ovi nevezani mladići, bez predrasuda jučerašnjih ideala, dali su nov polet svežem razvitku. Öve godine osnovana je i Jugoslovenska mađarska biblioteka, koja izdaje mesečno po jednu knjigu i biblioteka »Kalangye«, koja izdaje četiri knjige godišnje. Možemo slobodno da naglasimo, da se među ovim izdanjima nalaze ili da će se nalaziti radovi, čiji će uspeh probiti i granice naše države.

Dnevna štampa isto sa najvećom pripravnošću ustupa svoje stupce radovima naših pisaca, tako da su okviri i mogućnosti razvitka mađarske literature u Jugoslaviji već potpuno izgrađeni.

Mađarski književnici u Jugoslaviji smatraju svojom plemenitom dužnošću, da sagrade most između jugoslovenske i mađarske kulture, što više, oni smatraju, da su za taj veliki zadatak predestinirani. Ne samo »Kalangya«, nego i dnevna štampa stalno donosi radove iz jugoslovenske književnosti u umetničkom prevodu, što više, nekoliko prevoda izašlo je i u knjizi kao n. pr. Antologija modernih srpskih pesnika, više pozorišnih komada, romana i putopisa.